Do sada najveća studija na svetu, koja se bavila fizičkom aktivnošću, pokazuje da što više šetate, to je manji rizik od smrtnosti, čak i ako pređete manje od 5.000 koraka
Broj koraka koje treba preći svakog dana da biste imali koristi za zdravlje je manji nego što se ranije mislilo.
Studija objavljena u European Journal of Preventive Cardiology otkrila je da hodanje od najmanje 3.867 koraka dnevno smanjuje rizik od umiranja iz bilo kojeg razloga (misli se na umiranje od drugih bolesti), dok je 2.337 koraka dnevno smanjivalo rizik od umiranja od bolesti srca i krvnih sudova (kardiovaskularne bolesti).
Nova multicentrična studija koja je uključila 226.889 ispitanika iz 17 različitih zemalja širom sveta pokazala je da što više hodate, to su veći zdravstveni benefiti i koristi.
Rizik od umiranja iz bilo kojeg razloga ili od kardiovaskularnih bolesti značajno se smanjuje sa svakih dodatnih 500 do 1.000 koraka koje pređete. Povećanje od 1.000 koraka dnevno povezano je sa smanjenjem rizika od umiranja iz bilo kojeg razloga za 15%, dok je povećanje od 500 koraka dnevno povezano sa smanjenjem rizika od umiranja od kardiovaskularnih bolesti za 7%.
Istraživači su otkrili da čak i ako ljudi hodaju 20.000 koraka dnevno ili više, i povećavaju taj broj, imaju i porast koristi za zdravlje, odnosno benefiti i dalje rastu. Nisu pronašli gornju granicu fizičke aktivnosti, odnosno hodanja na kojoj bi se postigao plato.
„Naša studija potvrđuje da što više hodate, to bolje“, kaže prof. Banach. „Otkrili smo da se ovo odnosi kako na muškarce tako i na žene, bez obzira na godine, i bez obzira da li živite u umerenoj, suptropskoj ili subpolarnoj regiji sveta, ili regiji sa mešavinom klime. Osim toga, naša analiza ukazuje da je potrebno samo 4.000 koraka dnevno da bi se značajno smanjila smrtnost iz bilo kojeg razloga, a još manje za smanjenje smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.“
Postoje snažni dokazi da sedentarni način života može doprineti povećanju kardiovaskularnih bolesti i kraćem životu. Studije su pokazale da nedovoljna fizička aktivnost utiče na više od četvrtine svetske populacije.
Više žena nego muškaraca (32% nasuprot 23%) i više ljudi u zemljama s višim prihodima u poređenju sa zemljama s nižim prihodima (37% nasuprot 16%) nema dovoljno fizičke aktivnosti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedovoljna fizička aktivnost je četvrti najčešći uzrok smrti u svetu, sa 3,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje povezanih sa fizičkom neaktivnošću.
Glavna autorka rada navodi: „Do sada nije bilo jasno koji je optimalan broj koraka, kako u smislu donje granice iznad koje možemo početi da primećujemo zdravstvene koristi, i gornje granice, ako je ima, iznad koje korist ne bi više išla ushodnom putanjom.“
Ova meta-analiza je prva koja ne samo procenjuje efekat hodanja do 20.000 koraka dnevno, već ispituje da li postoje razlike zavisno od starosti, pola ili mesta gde ljudi žive.
Kod osoba starijih od 60 godina, smanjenje rizika od smrti bilo je manje nego kod osoba mlađih od 60 godina. Kod starijih odraslih osoba, zabeleženo je smanjenje rizika od 42% kod onih koji su hodali između 6.000 i 10.000 koraka dnevno, dok je kod mlađih odraslih osoba zabeleženo smanjenje rizika od 49% kod onih koji su hodali između 7.000 i 13.000 koraka dnevno.
Prof. Banach kaže: „U svetu u kom imamo sve više naprednih lekova usmerenih na specifična stanja kao što su kardiovaskularne bolesti, verujem da bi uvek trebalo da ističemo da promene u načinu života, uključujući ishranu i vežbanje, koje su bili glavni junaci naše analize, mogu da budu bar jednako efikasni, ili čak efikasniji u smanjenju kardiovaskularnog rizika i produženju života, od lekova koje koristimo.“
Izvori:
Priredio: Aleksandar Aleksić / Fotografija: Predrag Radosavljević, Tok/ Objavljeno: 20. novembar 2023.
Snimanje srčanog ritma tokom pregleda i 24h Holter monitoring EKG-a.
Specijalistički i subspecijalistički pregledi, dijagnostika i konsultacije, ehokardiografija (ultrazvuk srca), EKG, test fizičkim opterećenjem (ergometrija), 24h Holter monitoring EKG-a, 24h Holter monitoring krvnog pritiska.
Specijalistički i subspecijalistički pregledi, dijagnostika i konsultacije, dijagnostika i terapija insulinske rezistencije, dijabetesa melitusa tipa 1 i 2, gestacijskog dijabetesa; pregled i dijagnostika štitaste žlezde, ultrazvuk štitaste i paraštitastih žlezda, punkcija štitaste žlezde, citološki pregled punktata štitaste žlezde, postoperativno praćenje i lečenje; dijagnostika i terapija oboljenja hipofize i nadbubrežnih žlezda; telemedicinske konsultacije.
Ultrazvuk mekih tkiva vrata, štitaste žlezde, paraštitastih žlezda, pljuvačnih žlezda, limfnih žlezda vrata, Doppler krvnih sudova vrata, ultrazvuk dojki, ultrazvuk gornjeg abdomena (jetra, slezina, pankreas, bubrezi, žučna kesa, trbušna aorta, renalne arterije, limfne žlezde), ultrazvuk donjeg abdomena (male karlice), Doppler krvnih sudova nogu, ultrazvuk srca (ehokardiografija).
