Digitalni uređaji i zdravlje

Korišćenje elektronskih uređaja – gledanje televizije, igranje video-igara na računaru ili konzolama (Sony PlayStation, Nintendo, Xbox, Sega), te upotreba telefona i tableta, postali su neizostavan deo života kako mladih, tako i starijih generacija. Ove aktivnosti čine dominantan deo slobodnog vremena, što je potvrđeno brojnim istraživanjima koja analiziraju uticaj ovih uređaja na razvoj pojedinca.

Prema istraživanjima institucija koje proučavaju uticaj digitalnih uređaja na razvoj, jasno je da deca već u vrlo ranom uzrastu dolaze u kontakt s ovim tehnologijama, a tokom adolescentnog perioda sve više vremena posvećuju njihovom korišćenju. Iako se o ovoj temi već dugo raspravlja, još uvek nismo doneli odlučujuće korake kako bismo ograničili praksu, s ciljem da ne osporavamo prednosti povezane s korišćenjem digitalnih uređaja.

Sada ćemo analizirati potencijalne prednosti za decu, adolescente i odrasle osobe:

Unapređeno čitanje i poboljšane akademske veštine proizlaze iz nužne primene raznovrsnog rečničkog blaga u digitalnom okruženju.
Građenje kriterijuma za muziku, film, pozorište i knjige postaje izvodljivo zbog mogućnosti praćenja raznovrsnih sadržaja, stilova i žanrova, uz pristup mišljenjima relevantnih stručnjaka.
Poboljšanje kvaliteta života proističe iz konzumiranja raznovrsnih i edukativnih sadržaja koji su ranije bili manje pristupačni, čime se podstiču intelekt i kreativnost.
Unapređenje međuljudskih odnosa postiže se održavanjem prijateljstava na daljinu, omogućavajući trenutni kontakt putem uređaja u trenucima kada pomislimo na njih.

Nabrojane prednosti su tek neznatno iskorišćene. Zašto?

Da li znate da je organizovana neka sistematska obuka za svrsishodnu upotrebu interneta? Najverovatnije, ne. Jeste, postoje inicijative kao što su smernice za korišćenje mobilnih telefona u školama, Projekat prevazilaženja digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu, Akcijski plan za digitalno obrazovanje (2021–2027), sve sa ciljem integracije digitalnih uređaja u učenje i razvoj digitalnih kompetencija radi postizanja kontrolisane i svrsishodne upotrebe tehnologije u obrazovne svrhea, ali postavlja se pitanje da li su ove smernice dovoljne. Ko ih sprovodi? Da li su nastavnici dovoljno edukovani da ograniče upotrebu nečega što može postati zavisnost?

Kakva je realnost i pored napora i smernica?

I pored obilja vremena koje deca i mi provodimo uz digitalne uređaje, izlaganje određenim vrstama i količinama sumnjivog sadržaja povezano je sa značajnim višestrukim rizicima po fiziološko, psihosocijalno i razvojno zdravlje, nezavisno od nivoa fizičke neaktivnosti. Na primer, produženo izlaganje neprikladnom sadržaju povezano je sa neželjenim fiziološkim efektima kao što su smanjena kondicija, visok krvni pritisak i povećanje telesne težine.

Korišćenje neproverenih izvora značajno oblikuje naše stavove i razmišljanja, često rezultirajući nepromišljenim deljenjem na društvenim mrežama, čak i bez direktnog pitanja. Medijska nepismenost predstavlja izazov u digitalnom ekosistemu, često podstičući širenje netačnih informacija. Razvijanje medijske pismenosti postaje ključno za bolje razumevanje i kritičko vrednovanje digitalnog sadržaja.

Osim toga, korišćenje uređaja povezano je s negativnim psihosocijalnim posledicama, uključujući poremećaje spavanja, agresivno ponašanje, problematične interpersonalne odnose, povećano preuzimanje rizika, poremećenu ishranu, kratkotrajno pamćenje, probleme u razvoju govora te smanjenu spremnost za suočavanje sa stvarnim svetom.

Ovi izazovi su ne samo značajni već i preobimni, što naglašava hitnost preduzimanja mera uprkos postojećim smernicama.

Ograničavanje digitalnih uređaja sebi, deci i adolescentima?

Za mnoge od nas, postavljanje ograničenja na korišćenje računara, telefona i izbegavanje ekrana predstavlja pravi izazov. Ono što je nekada bilo jednostavno vreme provedeno pred ekranom u obliku kratkotrajne zabave pre izlaska na kafu s prijateljima, sada se transformisalo u sveobuhvatnu posvećenost uređaju. Sada provodimo vreme proveravajući poštu, slušajući muziku, gledajući filmove, tražeći recepte, obavljajući onlajn kupovinu – uređajem brojimo sate bez uređaja i korake koje smo prošli kako bismo se udaljili od tog istog uređaja. Nije lako.

Konkretno, zdravstveni stručnjaci preporučuju ograničavanje vremena provedenog pred ekranom na dva sata ili manje dnevno, osim ako je u vezi sa poslom, školskim zadacima ili istraživanjem. Kao roditelji, imamo priliku da postavimo dobar primer i uspostavimo pravila koja ograničavaju vreme korišćenja uređaja kod naše dece. Istraživanje Fondacije Henri J. Kaiser pokazuje da postavljanje pravila o korišćenju medija može biti izazov, ali istovremeno smanjuje vreme korišćenja uređaja kod dece za gotovo tri sata dnevno.

Sledeći predlozi možda zvuče jednostavno, ali su efikasni. Nisu štetni, već nam pomažu da zajedno sa porodicom smanjimo vreme provedeno uz digitalne uređaje.

Česti razgovori sa svojom porodicom

Od velike je važnosti, a u cilju održavanja zdrave težine, deci jasno objasniti potrebu za više kretanja i manje sedenja. Ova poruka, iako često ponavljana, ima suštinsku vrednost i treba je stalno isticati. Pokušajmo ih ubediti da će povećana fizička aktivnost doneti više energije, poboljšati pamćenje gradiva i pružiti im priliku za razvijanje novih veština.

Takođe, važno je naglasiti da ćemo i mi, kao roditelji, slediti isti princip. Kroz zajedničke aktivnosti, poput vožnje bicikla ili šetnje, možemo zajedno uživati u prednostima aktivnog života.

Bitno je da deca ne vide telefon kao nagradu ili kaznu, već kao sredstvo za otkrivanje sveta, učenje i istraživanje, te kao alat za razvijanje kreativnosti i veština. Ovaj pristup smanjuje preteranu važnost uređaja u njihovim očima. Podstičimo ih da uživaju u raznovrsnim aktivnostima koje čine deo svakodnevnog, prirodnog i zdravog života.

Spavaća soba bez ekrana

Izbegavanje postavljanja TV-a, računara ili telefona u spavaću sobu deteta, zajedno s zabranom unošenja telefona u prostoriju za spavanje, odlični su za smanjenje vremena na uređajima. Nabavka običnog budilnika umesto korišćenja telefona takođe je korisna praksa. Istraživanja pokazuju da deca koja imaju ove uređaje u sobi provedu u proseku sat i po više u odnosu na decu koja ih nemaju. Osim toga, tako se jačaju i porodične veze.

Vreme za obrok = vreme za porodicu

Zabranjivanje korišćenja uređaja tokom obroka je odlična inicijativa. Porodični obroci predstavljaju vredno vreme za razgovor i povezivanje. Postavljanje prioriteta na zajedničko obedovanje dva do tri puta nedeljno doprinosi stvaranju intimnijeg okruženja tokom obroka. Ova praksa ne samo da promoviše bolju komunikaciju unutar porodice, već i podstiče zdrave navike ishrane i zajedništva.

Druge opcije

Podržavanje dece i sebe u istraživanju ideja i alternativa je fantastičan pristup. Ovo može uključivati aktivnosti poput igre ili šetnje, novog hobija ili sporta. Formiranje ili pridruživanje čitalačkom ili pešačkom klubu takođe su odlične opcije koje ne samo da pružaju fizičku aktivnost, već i podstiču socijalnu interakciju i razvoj raznovrsnih veština. Ove aktivnosti ne samo da doprinose fizičkom zdravlju već i jačaju duh zajedništva i međusobne podrške.

Praćenje vremena provedenog ispred ekrana u odnosu na aktivno vreme

Istražujući ovu temu, stručnjaci preporučuju da porodica pažljivo prati vreme provedeno ispred ekrana, obuhvatajući gledanje TV-a, igranje igara i korišćenje računara/telefona u svrhe koje nisu vezane za školu ili posao. Nakon toga, predlažu procenu nivoa fizičke aktivnosti kako bi se stekao uvid u potrebne promene.

Konačno, preporučuju izradu tabele slične priloženoj, kako biste zajedno pratili i planirali zdrave navike u korišćenju ekrana i fizičkoj aktivnosti.

Tabela je napravljena po uzoru ponuđene tabele biomedicinske istraživačke ustanove National Heart, Lung, and Blood Institute (NHLBI). Prilagodite je svojoj porodici. Srećno nam bilo.