PREDNOSTI
"Odakle ljudima ideja o klicama? Ljudi su razmišljali: ako iz klice nikne mala biljka, da bi iz nje nastala velika biljka, tada mora biti nešto u toj klici što nosi potencijal rasta".
„Konzumiranje klica povrća ili voća mnogo pre nego što postanu biljke u punom cvetu može značajno povećati nivoe hranljivih materija“, tvrdi Emili Ho, profesorka i direktorka Instituta Lajnus Poling na Državnom univerzitetu Oregon. „Klice semena stare pet do sedam dana često mogu ponuditi više nutritivnih prednosti od zrelih biljaka“, ističe istraživačica, koja je, zbog studija o zdravstvenim prednostima klica brokolija, u svom okruženju poznata kao „dama brokoli“.
Klijanje semena i zelenila predstavlja jednostavan, ekonomičan proces s minimalnim uticajem na životnu sredinu. Urbana područja imaju značajne koristi od efikasne proizvodnje klica, jer se one mogu uzgajati bez zemlje ili staklenika, što omogućava nezavisnost od sezonskih ograničenja. Ova praksa se lako primenjuje i kod kuće, kako u zatvorenom, tako i na otvorenom prostoru. Za uspešno klijanje, potrebni su kvalitetno seme, optimalna vlaga i toplota.
Biljke koje proklijaju postaju spremne za konzumaciju unutar nedelju dana od početka procesa, pre nego što se razviju listovi. Na primer, nezrelo zelje rukole, rotkvice, bosiljka i drugih biljnih semena obično se bere kada ima sitnu stabljiku i tek nekoliko listova, što se događa u roku od 10 do 20 dana. Klice ovih biljaka postaju upotrebljive pre nego što se razviju listovi, pružajući nutritivno bogatstvo i svežinu u ishrani.
Mnogi ne prihvataju ukus povrća poput brokolija, karfiola ili kupusa, prepoznatljivog po svojoj karakterističnoj aromi. Ipak, proklijalo povrće iz ove porodice ne nosi istu prepoznatljivu notu i, štaviše, može imati i blago sladak ukus.
Klice kao dodatak u ishrani daju boju, teksturu i raznovrsne ukuse. Na primer, klice sočiva i orašastih plodova sjajno se kombinuju sa salatama, sendvičima i supama. Dodatak klica biljke Menta piperita (nane) obogaćuje ukus predjela, deserata i voćnih napitaka.
Osim ukusa, važno je napomenuti da proklijalo seme, u poređenju sa samim plodom, sadrži više vitamina C, vitamina B i antioksidanata. Ulje pšeničnih klica je bogato vitaminom E.
Pored toga što su izvor vitamina, klice, takođe unapređuju varenje ugljenih hidrata i proteina, podstičući oslobađanje enzima za preradu skroba. Ovo može doprineti zdravlju creva i značajno smanjiti nadutost.
ŠTA JE NEGATIVNO U UPOTREBI KLICA?
Ne treba zanemariti nedostatak upotrebe klica. Glavni, možda i jedini problem konzumiranja sirovih klica leži u njihovim idealnim uslovima za rast – toplom i vlažnom okruženju, koje istovremeno predstavlja savršen habitat za razvoj bakterija, uključujući Salmonelu, Listeriju i Ešerihiju koli. Mala deca, stariji pojedinci, trudnice i osobe s oslabljenim imunološkim sistemom treba da budu posebno oprezni pri korišćenju sirovih klica, posebno ako nisu sigurni u njihovo poreklo.
Zato je uvek korisno njihovo prokuvavanje, jer ono eliminiše potencijalno štetne bakterije. Međutim, važno je imati na umu da kuvanje može smanjiti nutritivne vrednosti klica. Pravilna upotreba klica zahteva pažljivo planiranje i stručno sprovođenje. Prvo, ključno je nabaviti visokokvalitetno seme od proverenog proizvođača. Nakon pažljivog pranja, neophodna je i dezinfekcija semena. Dr Emili za dezinfekciju u kućnim uslovima preporučuje upotrebu nerazređenog ili jabukovog sirćeta, budući da samo pranje vodom može smanjiti broj bakterija, ali nije garancija da će ih potpuno eliminisati.
Priredila i prevela: Lenče Radosavljević / Fotografija: Lenče Radosavljević, Jezero / Objavljeno: 30. januar 2024.
Izvori:
American heart assotiation/ Tiny sprouts provide big nutrition
Plantagea: Tokoferoli i tokotrienoli
