COVID i prirodni lekovi

Pandemija COVID-19 uticala je na sve ljude širom sveta, na njihove navike, ponašanja i stavove. Veoma brzo po početku pandemije definisane su nefarmakološke mere za prevenciju oboljevanja i ubrzavanje oporavka od COVID-19.

Pored higijenskih mera (koje predstavljaju i prvu liniju odbrane od virusa), tu su:

Redovan i kvalitetan san koji ima ogroman uticaj na imuni sistem, daje telu šansu da se izleči i odmori, posebno kod kritičnih bolesti (što je potvrđeno, recimo, tokom pandemije španskog gripa).
Očuvanje mentalnog zdravlja i razvijanje rezilijentnosti, odnosno otpornosti na stres (recimo izazvan strahom za zdravlje i, uopšte, strahom od nepoznatog).
Dobra hidratacija organizma s obzirom na to da je unos dovoljno tečnosti posebno važan u periodu bolesti (kada je telesna temperatura povišena), ali i u periodu oporavka.
Fizička aktivnost (150 min umerene do blage, ili 75 min intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno, (po preporuci Svetske zdravstvene organizacije) je sada još značajnija uzevši u obzir da redovno vežbanje osnažuje imuni sistem i pomaže u borbi protiv infekcija, sprečava uvećanje telesne mase, smanjuje stres i anksioznost i poboljšava san. Bilo koja vrsta vežbanja je korisna u poređenju sa sedentarnim (neaktivnim) načinom života, a preporuka je još i da se vežba u dobro provetrenoj prostoriji.
Pravilna ishrana, jer adekvatan nutricioni status, odnosno uravnotežena ishrana, vodi jačanju efektivnosti imunog odgovora.

Međutim, sa pandemijom je porasla primena različitih dodataka ishrani (dijetetskih suplemenata) i popularno ,,jačanje’’ imunog sistema.

Ključne dijetarne komponente kao što su: vitamini C, D i E, cink, selen i omega-3-masne kiseline imaju potvrđen imunomodulatorni efekat i pozitivan uticaj na tok infektivnih bolesti, a snažni antioksidansi (kao što su biljni polifenoli i flavonoidi) redukuju inflamaciju i imuni odgovor, a mogu prevenirati virusne infekcije i poboljšati ishode pacijenata sa COVID-19. Kod mnogih bolesti ravnoteža između oksidanata i antioksidanata (redoks balans) je izmenjena pa antioksidansi igraju važnu ulogu pre svega u zaštiti od oštećenja tkiva i organa (npr. virusna infekcija dovodi do povećanja oksidativnog opterećenja pluća). Iako nema zvanično preporučenih dnevnih doza za unos antioksidanata uglavnom važi pravilo “više je bolje” posebno kada su u pitanju antioksidanti koji su najzastupljeniji u prirodnim proizvodima (voću, povrću, biljnim začinima, čajevima i proizvodima). Oni se neretko smatraju prirodnim lekovima za jačanje imuninteta.

Istraživanje navika u pogledu unošenja voća, povrća, biljnih začina, čajeva i dodataka ishrani pre i tokom pandemije COVID-19 je sprovedeno u Srbiji početkom 2021. god. putem onlajn upitnika. Tokom pandemije je došlo do značajnog pomaka ka većoj upotrebi biljnih čajeva i dodataka ishrani, posebno među populacijom koja ih je ranije već povremeno koristila. Preko 40% (od ukupno 408) ispitanika smatra da su vitamini, minerali i dijetetski suplementi neophodni za održavanje dobrog zdravlja u vremenu u kojem živimo. Stav prema biljnoj hrani nije zavisio od nivoa obrazovanja, dok su starost ispitanika i njihove prethodne prehrambene navike u velikoj meri uticale na učestalost konzumiranja voća, povrća, biljnih čajeva i suplemenata.

Interesantno je da je 15% ispitanika u početku pandemije značajno poboljšalo svoje navike u ishrani ali su se, kako se pandemija odužila, vratili na staro. Dakle, stare navike teško umiru. Međutim, neke biljne vrste koje spadaju u grupu voća, povrća ili biljnih začina i čajeva su od početka pandemije uvršćene po prvi put u ishranu ili je njihov udeo povećan. Najčešće pominjani su: đumbir, ren, beli luk, limun, peršun, kopriva, celer i majčina dušica.

Lekovite biljke i biljna hrana bi zaista mogli biti važni resursi u razvoju lekova za COVID-19. Međutim, bezbednost upotrebe neproverenih prirodnih proizvoda protiv COVID-19 je veoma veliki izazov današnjice. Agencija za hranu i lekove Sjedinjenih Američkih Država (Food and Drug Organisation - FDA) je tokom 2020. godine izdala oko 70 upozorenja firmama koje proizvode i plasiraju ovakve proizvode namenjene ,,prevenciji i lečenju COVID’’. Neke od komponenata koje su sadržali sporni proizvodi su bile: kanabidiol, restorativni biljni proizvodi, proizvodi od konoplje, koloidno srebro, neodgovarajući/neodgovarajuće dozirani vitamini i minerali, ekstrakt semenki grejpa itd.

Problem sa ovakvom reklamom i ovim proizvodima nije samo nepoverenje zvaničnih autoriteta u bezbednost/netoksičnost i efikasnost samih proizvoda, već i neretko zanemarivanje racionalnih preventivnih mera i odlaganje uključivanja prave terapije koje prati njihovu primenu a koje može biti fatalno. Upravo zbog izuzetne popularizacije nekih vrsta hrane i novoplasiranih proizvoda ,,protiv COVID infekcije’’ WHO (Svetska zdravstvena organizacija), na svom sajtu gde razbija mitove vezane za aktuelnu pademiju (COVID-19 mythbusters), upozorava npr. da konzumiranje alkohola ne štiti od COVID-19 a može biti opasno pošto upotreba alkohola povećava rizik od zdravstvenih problema, kao i da dodavanje belog luka i ljutih papričica u ishranu ne sprečava i ne leči COVID-19 (iako se smatraju izuzetno zdravim namirnicama).

Poplava informacija vezanih za zdravlje pa i brojne ,,prirodne lekove’’ predstavlja pravu infodemiju koja prati ovu pandemiju. Duga tradicionalna upotreba donekle garantuje bezbednost ali je za registrovanje biljnog leka, a posebno gotovog leka sa izolovanom aktivnom supstancom biljnog porekla, sa recimo antivirusnim efektom, neophodno naučno potvrditi efikasnost i bezbednost prirodnog preparata i finalnog proizvoda.

Put za procenu, proveru a zatim primenu nekog lekovitog prirodnog proizvoda kao efikasnog leka bi podrazumevao: identifikaciju i sakupljanje supstance iz prirode, razvoj i izradu stabilnog farmaceutskog oblika (tableta, sirup, kapsula, itd), pretkliničke studije (in vitro studije u model sistemima i na ćelijskim linijama, in vivo studije na eksperimentalnim životinjama) i kliničke studije.

Da bi zaključak o efikasnosti i bezbednosti upotrebe imao težinu i da bi proizvod mogao da se plasira na tržište, kao npr. prirodni lek za COVID, neophodno je sprovesti dobro vođene studije na dovoljnom broju dobrovoljaca. Najbliži ovome su istraživači iz Kine koji ozbiljno ispituju više formulacija tradicionalne kineske medicine (TCM) i koji su pokazali njihovu efikasnost upravo na SARSCov2 virusu. Međutim, iako njihova intenzivna istraživanja traju gotovo od samog početka pandemije, tek 12 (od predloženih 79) kliničkih studija je odabrano kao adekvatno za procenu efikasnosti TCM lekova (najčešće veoma kompleksnog sastava čiji najveći deo čine lekovite biljne sirovine) kada je u pitanju prevencija, lečenje blažih, srednjih i težih oblika COVID. Zaključak sastanka WHO koji je završen početkom marta 2022. je da primena ovih ispitanih formulacija TCM uz konvencionalnu terapiju može biti dobra pomoćna terapija posebno kod blažih do umerenih oblika COVID u smislu da skraćuju period bolesti i ubrzavaju izbacivanje virusa iz organizma i oporavak.

Verovatno se u prirodi zaista nalazi lek za prevenciju, ublažavanje pa možda i lečenje mnogih humanih oboljenja i stanja, ali definitivno ne treba zanemariti racionalne mere prevencije (higijenu i zdrav životni stil) i propisanu zvaničnu terapiju, posebno iz razloga što je delovanje prirodnih lekova najčešće veoma blago i zahteva korišćenje u toku dužeg vremenskog intervala za postizanje očekivanih efekata.

Najverovatnije je zdrav životni stil (dobar san, hidratacija, izbalansirana ishrana bogata biljnom hranom uz redovnu fizičku aktivnost, a izbegavanje alkohola i duvana) upravo taj ,,prirodni lek’’ za prevenciju većine oboljenja pa tako i teških oblika COVID. Primenu lekovitih prirodnih proizvoda treba smatrati dragocenom dopunskom terapijom ili dopunom ishrane u cilju očuvanja i poboljšanja zdravlja.

Autor: Dragana Pavlović / Fotografija: Jelena Milićević Boje / Objavljeno: 13. maj 2022.

КОВИД и “природни лекови”

Пандемија КОВИД-19 утицала је на све људе широм света, на њихове навике, понашања и ставове. Веома брзо по почетку пандемије дефинисане су нефармаколошке мере за превенцију обољевања и убрзавање опоравка од КОВИД-19.

Поред хигијенских мера (које представљају и прву линију одбране од вируса), ту су:

Редован и квалитетан сан који има огроман утицај на имуни систем, даје телу шансу да се излечи и одмори, посебно код критичних болести (што је потврђено, рецимо, током пандемије шпанског грипа).
Очување менталног здравља и развијање резилијентности односно отпорности на стрес (рецимо изазван страхом за здравље и, уопште, страхом од непознатог).
Добра хидратација организма с обзиром на то да је унос довољно течности посебно важан у периоду болести (када је телесна температура повишена) али и у периоду опоравка.
Физичка активност (150 мин умерене до благе или 75 мин интензивне физичке активности недељно, по препоруци Светске здравствене организације) је сада још значајнија узевши у обзир да редовно вежбање оснажује имуни систем и помаже у борби против инфекција, спречава увећање телесне масе, смањује стрес и анксиозност и побољшава сан. Било која врста вежбања је корисна у поређењу са седентарним (неактивним) начином живота, а препорука је још и да се вежба у добро проветреној просторији.
Правилна исхрана - јер адекватан нутрициони статус, односно уравнотежена исхрана, води јачању ефективности имуног одговора.

Међутим, са пандемијом је порасла примена различитих додатака исхрани (дијететских суплемената) и популарно ,,јачање’’ имуног система. Kључне дијетарне компоненте као што су: витамини Ц, Д и Е, цинк, селен и омега-3-масне киселине имају потврђен имуномодулаторни ефекат и позитиван утицај на ток инфективних болести, а снажни антиоксиданси (као што су биљни полифеноли и флавоноиди) редукују инфламацију и имуни одговор, а могу превенирати вирусне инфекције и побољшати исходе пацијената са КОВИД-19. Kод многих болести равнотежа између оксиданата и антиоксиданата (редокс баланс) је измењена па антиоксиданси играју важну улогу пре свега у заштити од оштећења ткива и органа (нпр. вирусна инфекција доводи до повећања оксидативног оптерећења плућа). Иако нема званично препоручених дневних доза за унос антиоксиданата углавном важи правило “више је боље” посебно када су у питању антиоксиданти који су најзаступљенији у природним производима (воћу, поврћу, биљним зачинима, чајевима и производима). Они се неретко сматрају природним лековима за јачање имунинтета.

Истраживање навика у погледу уношења воћа, поврћа, биљних зачина, чајева и додатака исхрани пре и током пандемије КОВИД-19 је спроведено у Србији почетком 2021. год. путем онлајн упитника.

Током пандемије је дошло до значајног помака ка већој употреби биљних чајева и додатака исхрани, посебно међу популацијом која их је раније већ повремено користила. Преко 40% (од укупно 408) испитаника сматра да су витамини, минерали и дијететски суплементи неопходни за одржавање доброг здравља у времену у којем живимо. Став према биљној храни није зависио од нивоа образовања, док су старост испитаника и њихове претходне прехрамбене навике у великој мери утицале на учесталост конзумирања воћа, поврћа, биљних чајева и суплемената.

Интересантно је да је 15% испитаника у почетку пандемије значајно побољшало своје навике у исхрани али су се, како се пандемија одужила, вратили на старо. Дакле, старе навике тешко умиру. Међутим, неке биљне врсте које спадају у групу воћа, поврћа или биљних зачина и чајева су од почетка пандемије увршћене по први пут у исхрану или је њихов удео повећан. Најчешће помињани су: ђумбир, рен, бели лук, лимун, першун, коприва, целер и мајчина душица.

Лековите биљке и биљна храна би заиста могли бити важни ресурси у развоју лекова за КОВИД-19. Међутим, безбедност употребе непроверених природних производа против КОВИД-19 је веома велики изазов данашњице. Агенција за храну и лекове Сједињених Америчких Држава (Food and Drug Organisation - FDA) је током 2020. године издала око 70 упозорења фирмама које производе и пласирају овакве производе намењене ,,превенцији и лечењу ковида’’. Неке од компонената које су садржали спорни производи су биле: канабидиол, ресторативни биљни производи, производи од конопље, колоидно сребро, неодговарајући/неодговарајуће дозирани витамини и минерали, екстракт семенки грејпа итд.

Проблем са оваквом рекламом и овим производима није само неповерење званичних ауторитета у безбедност/нетоксичност и ефикасност самих производа, већ и неретко занемаривање рационалних превентивних мера и одлагање укључивања праве терапије које прати њихову примену а које може бити фатално. Управо због изузетне популаризације неких врста хране и новопласираних производа ,,против КОВИД инфекције’’ Светска здравствена организација (WHO), на свом сајту где разбија митове везане за актуелну падемију (COVID-19 mythbusters), упозорава нпр. да конзумирање алкохола не штити од KОВИД-19 а може бити опасно пошто употреба алкохола повећава ризик од здравствених проблема, као и да додавање белог лука и љутих папричица у исхрану не спречава и не лечи КОВИД-19 (иако се сматрају изузетно здравим намирницама).

Поплава информација везаних за здравље па и бројне ,,природне лекове’’ представља праву инфодемију која прати ову пандемију. Дуга традиционална употреба донекле гарантује безбедност али је за регистровање биљног лека, а посебно готовог лека са изолованом активном супстанцом биљног порекла, са рецимо антивирусним ефектом, неопходно научно потврдити ефикасност и безбедност природног препарата и финалног производа.

Пут за процену, проверу а затим примену неког лековитог природног производа као ефикасног лека би подразумевао: идентификацију и сакупљање супстанце из природе, развој и израду стабилног фармацеутског облика (таблета, сируп, капсула, итд), претклиничке студије (in vitro студије у модел системима и на ћелијским линијама, in vivo студије на експерименталним животињама) и клиничке студије.

Да би закључак о ефикасности и безбедности употребе имао тежину и да би производ могао да се пласира на тржиште, као нпр. природни лек за KОВИД, неопходно је спровести добро вођене студије на довољном броју добровољаца. Најближи овоме су истраживачи из Kине који озбиљно испитују више формулација традиционалне кинеске медицине (ТKМ) и који су показали њихову ефикасност управо на САРСKов2 вирусу. Међутим, иако њихова интензивна истраживања трају готово од самог почетка пандемије, тек 12 (од предложених 79) клиничких студија је одабрано као адекватно за процену ефикасности ТKМ лекова (најчешће веома комплексног састава чији највећи део чине лековите биљне сировине) када је у питању превенција, лечење блажих, средњих и тежих облика KОВИД. Закључак састанка WHO који је завршен почетком марта 2022. је да примена ових испитаних формулација ТKМ уз конвенционалну терапију може бити добра помоћна терапија посебно код блажих до умерених облика KОВИД у смислу да скраћују период болести и убрзавају избацивање вируса из организма и опоравак.

Вероватно се у природи заиста налази лек за превенцију, ублажавање па можда и лечење многих хуманих обољења и стања, али дефинитивно не треба занемарити рационалне мере превенције (хигијену и здрав животни стил) и прописану званичну терапију, посебно из разлога што је деловање природних лекова најчешће веома благо и захтева коришћење у току дужег временског интервала за постизање очекиваних ефеката.

Највероватније је здрав животни стил (добар сан, хидратација, избалансирана исхрана богата биљном храном уз редовну физичку активност, а избегавање алкохола и дувана) управо тај ,,природни лек’’ за превенцију већине обољења па тако и тешких облика КОВИД. Примену лековитих природних производа треба сматрати драгоценом допунском терапијом или допуном исхране у циљу очувања и побољшања здравља.