Da počnem ovaj tekst od toga da ja pripadam „generaciji iks“? Zatim da, potpuno opravdano preskočimo „milenijalce“ i pozabavimo se „Generacijom Z“, i na kraju „generacijom alfa“ koja će za većinu pripadnika moje generacije biti i ostati nepoznanica. Mnogi pripadnici moje generacije neće doživeti da vide kako će se ta generacija razviti i kako će njihova budućnost izgledati. A dok im budemo savremenici biće nam jako teško da ih razumemo. Da li?

Pripadnici generacije iks sada imaju između 41 i 56 godina. Većina je ovladala modernom tehnologijom. Milenijalci sada imaju između 25 – 40 godina i oni su ovladali modernom tehnologijom. Generacija Z ili post-milenijalci sada ima između 9 i 24 godina. Tu se javlja gorući problem pravilnog fizičkog razvoja i tu mi kao država prednjačimo, zato što se time u ovoj zemlji niko ozbiljno i sistematično ne bavi. Smatra se, na svetskom nivou, da pripadnici ove generacije provode najmanje tri sata dnevno uz svoje smart telefone ili računare. Za našu zemlju ja nisam našao tačan podatak. Kada bi napravili anketu, da utvrdimo koliko vremena naša deca, tj. post-milenijalci provode vremena uz telefone i računare, mislim da bi se uplašili. Čitajući neka američka istraživanja, došao sam do podatka da su roditelji bili preplašeni kada su shvatili da njihova deca provedu dnevno i do sedam sati ispred računara ili telefona. Kakva su iskustva naših roditelja. Da napomenem, ovom temom se bavim kao roditelj, ali i kao prosvetni radnik, profesor fizičkog vaspitanja, tako da su mi mnoge stvari poznate iz prakse.

Post-milenijalci su odrasli uz modernu tehnologiju. Ona će biti neotuđiv deo njihovih svakodnevnih života i potreba. Problem je kada dođe do zloupotrebe, a to se kod naše dece češće dešava nego da pravilno koriste modernu tehnologiju. Ne zaboravimo da su i sami roditelji krivi. Još iz bebeće faze, lakše je bilo detetu pustiti komp ili TV sa crtaćima nego na drugi način privući njegovu pažnju. Sledeća faza su već bile igrice za različite uzraste u nekontrolisanim količinama. Na kraju imate nezaboravne slike dece, skoro bebećeg uzrasta, kako se u hranilici igraju mobilnim telefonom dok ih roditelj hrani?

Ja bih probleme koji nastaju grupisao u dve kolone: 

• Prvo, deca mnogo vremena provode uz računar, ili mobilni telefon, što je samo po sebi štetno na više nivoa, a provedeno vreme je utrošeno većinom na sadržaje koji su čista zabava i od njih nemaju nikakve koristi.
• Drugo, provodeći tako vreme deca se jako slabo kreću, fizički su neaktivna, ali i previše vremena provode u zatvorenim prostorijama.

Možemo dalje da rasčlanjujemo probleme koji nastaju kao posledica ovakvog odnosa prema modernoj tehnologiji, ali smatram da ovde nije mesto takvom detaljisanju. Mogu samo da naglasim da je hipokinezija, nedostatak kretanja, u mnogim zemljama prepoznata kao savremena bolest. Dakle bolest. Dobra vest je da se lako leči, naravno ako se krene na vreme? Potrebno je da u svoj život uvedete dovoljno kretanja i fizičkih aktivnosti. Što ste stariji sve je teže, zato krenite na vreme, ali i da vas utešim nikada nije kasno. Ipak, što ste stariji, ne upuštajte se u fizički naporne aktivnosti bez konsultacija sa lekarom. Prvo utvrdite svoj zdravstveni status, vidite šta su posledice neaktivnosti, pa onda uz savet stručnog lica u akciju. Ali da ne idem predaleko od teme, šta sa decom?

Morate kao roditelji da preuzmete kontrolu nad korišćenjem sredstava moderne tehnologije i ograničite upotrebu istih. Evo ja sam baveći se ovom temom naišao na sledeće podatke: Deca predškolskog uzrasta pola sata dnevno? Da li je to moguće, deluje nerealno, ali to je preporuka zdravstvenih radnika i dečijih psihologa. Deca školskog uzrasta ne više od 45 minuta igre na računaru, uz to rad domaćih zadataka i drugih stvari vezanih za školu za koje je neophodan računar. Stariji osnovci sat vremena, srednjoškolci dva sata. A sada svi vi dragi roditelji štoperice u ruke, pa prvo proverite koliko vaše dete, ili deca, realno u toku dana i noći provedu uz računar i mobilni. Nemoj da vam ispadne štoperica iz ruku na kraju dana ili noći. Ili joj možda nestane baterija? Šalu na stranu, mislim da bi podatak nekog ozbiljnijeg istraživanja na ovu temu bio poražavajući. Ali da mi ne čekamo te vrste podataka, očigledno je da o tome niko ozbiljno ne brine, da su roditelji izgubili kontrolu nad svojom decom po tom pitanju i da se zdravlje i fizički razvoj dece u ovakvim okolnostima dovode u pitanje. Za to već postoje dokazi. Zvanični podatak kaže da skoro 80% dece školskog uzrasta ima neki posturalni poremećaj, na svu sreću većina u funkcionalnoj fazi. Ali upravo taj podatak govori da se deca slabo kreću, loše sede, nezdravo hrane, malo vremena provode u prirodi... Mnogo faktora. Glavni faktor je hipokinezija. I onda, posledično, čitav niz: gojaznost, loš vid, slab imunitet... Nastavite niz na osnovu ličnog iskustva?

Alarm je upaljen i vreme je za akciju. Da vas na početku razočaram: Nema ozbiljne institucionalne akcije po ovom pitanju. Svakako ne temeljne, a to je ovde neophodno. Preostaje vam da se kao roditelji, brižni građani, na svim nivoima uključite i shodno svojim mogućnostima pokušate da utičete na pozitivne promene po ovom pitanju. O NAŠOJ DECI SE RADI!

Za početak preuzeti kontrolu nad tim koliko vaše dete dnevno provede uz računar ili mobilni. Pitati dete da li je aktivno na časovima fizičkog vaspitanja i zašto nije? Ima ih tri puta nedeljno u osnovnim, i dva puta u srednjim školama. Budimo iskreni, svi smo svesni da se na nastavi fizičkog deca ne aktiviraju previše. Mnogo je razloga. Pošto sam upućen u tu temu, možda o tome drugi put, to zahteva ceo ovakav tekst? Najbolje je da sa detetom napravite plan. Recimo, uvedite ograničenje u igranju kompjutera. Imajte dan bez kompjutera i mobilnog, izuzimamo školu naravno, gde se to mora zbog nastave. Zatim počnite da proveravate da li i koliko vaše dete vežba. Najbolje je vežbati ujutru, ali kada god da vežbate, bolje je nego ne vežbati. Pa recimo u dane kada dete pretera sa računarom, obavežite ga da pojača trening ili da izađe obavezno u šetnju. Šta možete sami kod kuće? Pa sva deca, ako ništa drugo, znaju vežbe oblikovanja sa časova fizičkog. Najbolje je da to rade svakog jutra, kada se probude, ali mogu bilo kad u toku dana. Neka u pauzi, posle računara, urade neke vežbe istezanja. Malo se slobodno protegnu, malo intenzivnije dišu. Sve će to biti korisni pomaci u pozitivnom smeru. Ako vam je dete gojazno, ima drugih zdravstvenih problema, reagujte odmah, nema čekanja. Sve propušteno u fizičkom razvoju u određenom uzrastu teško se kasnije nadoknađuje. Šta činiti? Ako je stanje kao što rekosmo, prvo kod lekara po savet šta i koliko dete sme da radi, a zatim konsultacija sa profesorima fizičkog, prvo to... Ne slučajno, sve moderne trenere, influensere i dr. stavljam u drugi plan. Tu ne tražite savete ako nemate preporuku o stručnosti takve osobe. Uključite dete u neki sport. Raspitajte se po gradu u kom klubu se dobro radi. Nije cilj da dete postane sportista, nego da se druži, vežba, socijalizuje... Mnoge stvari mogu rekreativno da se pohađaju. Recimo, škole rolera, skejt, pa čak i bez organizacije dete može da se vozika i vreme provodi napolju. Ima sada puno teretana na otvorenom, popularne „strit vorkaut“, mada i tu savetujem konsultaciju sa stručnim licem. Leti plivanje, vožnja biciklom, zimi skijanje, sankanje, grudvanje. Ako vreme provodite sa svojom decom izađite u šetnju, popnite se na brdo, u toku šetnje razgovarajte o ovoj temi? Uradite i vi vežbe oblikovanja sa njima, neka vam deca pokazuju, tako ćete i vi biti aktivniji. Ah, toliko je mogućnosti i sa tako malo napora moguće je preokrenuti stvari, ubeđen sam u to.

Osećao sam odgovornost da pokrenem ovu temu. Već kasnimo kao društvo sa reakcijom. Nadam se da će ovakvi tekstovi promeniti naš odnos prema ovom problemu. Takođe se nadam da ću u narednim tekstovima, da se pozabavim rasčlanjenjem mnogih pitanja koja su se ovde pojavila. Ovo je samo grub pregled situacije i puno predloga kako je prevazići. Svakako da je za mnoga pitanja potrebno više stručnih informacija. S tim u vezi, na raspolaganju sam za odgovore na sva „teška“ pitanja. Naravno, u okviru moje stručnosti, profesora fizičkog vaspitanja. Do sledećeg teksta: Akcija, akcija, akcija!

Autor: Darko Micić / Fotografija 1: Željka Aleksić, Put / Fotografija 2: Predrag Radosavljević, Tobogan / Objavljeno: 12. januar 2022.