Fruktoza je monosaharid koji se nalazi u voću, povrću i medu. Zajedno sa glukozom ulazi u sastav molekula saharoze (trščanog šećera). S obzirom na činjenicu da je najsladjeg ukusa od svih prirodnih šećera, koristi se kao zaslađivač (visoko fruktozni kukuruzni sirup) u proizvodnji hrane, slatkiša i pića. U medijima je moguće naći kontradiktorne informacije vezane za upotrebu fruktoze u ishrani. Sa jedne strane često se proglašava zdravijom alternativom saharoze, što se pravda činjenicom da je sinonim za fruktozu voćni šećer, pa po analogiji mora biti zdrava. Nažalost često se, potpuno neopravdano, preporučuje kao zamena za saharozu osobama koje žele da se hrane zdravo, čak i dijabetičarima. Sa druge strane, konzumiranje fruktoze vrlo često se proglašava glavnim krivcem za gojaznost, hiperlipidemiju i insulinsku rezistenciju i savetuje potpuna eliminacija iz ishrane. Istina je kao i uvek negde između.
Svi organi koriste glukozu da bi zadovoljili spostvene potrebe za energijom. Proces u kome se energija dobija iz glukoze se zove glikoliza. Višak glukoze može da se skladišti u jetri i mišićima kao rezerva glikogen ili da služi za sintezu masti. Kako se fruktoza uključuje u ove metaboličke procese? Nakon apsorbcije iz creva, fruktoza se u jetri pretvara u glukozu, kao i svi ostali ugljeni hidrati. Ipak, fruktoza se uključuje u proces glikolize nakon reakcije katalizovane glavnim regulatornim enzimom fosfofruktokinazom (1,2). Na ovaj način, zaobilazeći glavne regulatorne mehanizme glikolize, fruktoza obezbedjuje velike količine acetil-KoA i glicerol-3 fosfata koji su supstrati za sintezu masti, po principu što više fruktoze, to više supstrata. Velika količina fruktoze u ishrani narušava ravnotežu između sinteze i oksidacije lipida, što rezultuje nakupljanjem lipida u jetri, inflamacijom i hepatičnom insulinskom rezistencijom (2,3). Povećenje de novo sinteze lipida u jetri dovodi do povećanog oslobađanja VLDL lipoproteina u krvotok i hipertriacilgilceridemije (1,2). Dodatno, visoke koncentracije fruktoze u jetri dovode do povećanog hepatičnog preuzimanja glukoze kompleksim mehanizmima koji povećavaju aktivnost enzima glukokinaze, što opisane metaboličke poremećaje dodatno potencira (2). Unos fruktoze hranom nesumnjivo igra značajnu ulogu u regulaciji metabolizma ugljenih hidrata i masti u jetri. Kroz evoluciju fruktoza je ljudima bila dostupna povremeno i sezonski, a danas je unosimo svakodnevno, pri čemu glavni izvor ne predstavlja voće, već namirnice koje sadrže dodati šećer, najčešće saharozu, koja je 50% fruktoza. Voće sadrži fruktozu, ali u malom procentu, pored vode, vlakana, antioksidanasa i ostalih sastojaka korisnih za čovekov organizam. Sa druge strane, visokoprerađena industrijska hrana, uključujući i voćne sokove sa i bez dodatog šećera, sadrži visoke koncentracije fruktoze u odsustvu drugih korisnih sastojaka.
Konačno, ključ je u umerenosti. Fruktoza nije štetna sama po sebi, ali je ne treba koristiti kao zaslađivač, ni kao zamenu za saharozu. Konzumiranje voća je bezbedno i zdravo, nažalost isto ne važi za voćne sokove čak i kada nose oznaku 100% voće.
1. Dugic A, Kryk M, Mellenthin C, et al. (2021) Fructose-induced severe hypertriglyceridemia and diabetes mellitus: a cautionary tale. Endocrinol diabetes Metab case reports 2021, 21-0110.
2. Hengist A, Koumanov F & Gonzalez JT (2019) Fructose and metabolic health: governed by hepatic glycogen status? J Physiol 597, 3573–3585.
3. DiNicolantonio JJ, O’Keefe JH & Lucan SC (2015) Added fructose: a principal driver of type 2 diabetes mellitus and its consequences. Mayo Clin Proc 90, 372–381.
Autor: Branka Đorđević / Fotografija: Jelena Milićević, Dulciter / Objavljeno: 28. januar 2022.
