Fenomen infodemije nije nov ali je doživeo ekspanziju upravo tokom COVID-19 pandemije. Primeri infodemije se mogu naći u daljoj ili bližoj prošlosti (recimo verovanje da maska u obliku kljuna ptice sprečava širenje kuge pa su je srednjovekovni lekari često nosili; ili teorija da je HIV infekcija razvijena sa namerom da se smanji naseljenost u Africi).

Infodemija je preplavljenost informacijama o nekoj temi, a što je neka tema ,,vrelija” odnosno neki problem veći i ,,nepoznatiji’’ (u smislu da ima veoma malo poznatih činjenica o njegovoj pojavi, posledicama i rešavanju) to su veći interesovanje javnosti i nivo pratećih informacija. Među tim informacijama je pored istinitih činjenica prisutan ogroman broj javno izrečenih strahova, anegdota i nagađanja, ali i pogrešnih informacija (eng. misinformation) i lažnih pa i zlonamernih informacija koje su plasirane sa namerom da zbune i navedu na pogrešne zaključke (eng. disinformation). Upravo zbog pogrešnih i lažnih informacija, infodemija se intenzivno pominje upravo sa pojavom COVID-19 obzirom da se razvijala i rasla paralelno sa pandemijom.

Infodemija tokom COVID-19 pandemije je višestruko uticala na zdravlje izazivajući:

• Direktan uticaj na porast morbiditeta i mortaliteta (npr. samo u Iranu je konzumacija metanola ,,u svrhu prevencije oboljevanja od novog virusa’’ dovela do hospitalizacije preko 5000, smrti oko 700 i slepila 90 osoba).
• Nerazumevanje informacija vezanih za očuvanje zdravlja i neusvajanje odgovornog ponašanja.
• Nepoverenje u naučnike, stručnjake, vlade, javne autioritete u oblasti zdravstva i predložene intervencije (vakcine i lekove).
• Stigmatizaciju (pojedinaca, čitavih grupa pa i nacija).
• Podrivanje socijalne kohezije.

Brzo prelivanje informacija, u kombinaciji sa nepotpunim informacijama i zbunjujućim porukama, je stvorilo „infodemiju“ koja otežava pronalaženje pouzdane informacije i odlučivanje šta preduzeti u cilju zaštite svog zdravlja i zdravlja svoje zajednice. Ova konfuzija dovodi do rizičnih ponašanja i narušava društvenu koheziju i poverenje u stručnost, zdravstvene službe, strategije za ublažavanje epidemije i zdravstvene vlasti na taj način produžavajući pandemiju.

Istraživanje u kome sam učestvovala je poredilo interesovanje stanovništva Srbije za teme zdravlja i poverenje u izvore informacija vezanih za zdravlje pre i tokom pandemije. Očekivano, interesovanje za zdravstvene informacije je značajno poraslo zbog pandemije COVID-19 ali se razumevanje istih tokom ove globalne krize smanjilo. Uzrok je upravo preplavljenost informacijama, strah i rastuće nepoverenje.

Dakle, informacije su različitog kvaliteta, a dolaze iz fizičkog i digitalnog okruženja. Fizičko okruženje bi bile osobe koje neposredno srećemo (prijatelji, kolege, poznanici), dok digitalno okruženje podrazumeva stare (radio, televiziju i časopise) i izuzetno moćne nove internet medije (društvene mreže, grupe i razne druge onlajn globalne izvore znanja i neznanja). Svi znamo da na internetu veoma često nema recenzije niti kontrole sadržaja. Najveća istina kao i najveća neistina tamo ostaje ne do kraja života onoga ko je izrekao već do kraja postojanja interneta (koji se ne nazire).

Kako onda tražiti pouzdanu informaciju u moru podataka na internetu? Bilo da tražimo zdravstvenu informaciju ili savet o, recimo, nezi travnjaka ili recept za zimnicu, treba da se zapitamo sledeće:

• KO je odgovoran za sadržaj stranice (organizacija, udruženje, vlada, …)? Da li je to komercijalni sajt na kome se nešto prodaje? Da li autori sajta imaju bilo kakve kvalifikacije za informacije koje iznose?
• ŠTA se plasira kao informacija? Ima li referenci na koje se poziva? Ima li pravopisnih grešaka?
• OD KADA je informacija (svesni smo da se vremenom mnoge stvari menjaju: Korona virusi su dugo poznati, a do pre par godina su smatrani prilično bezazlenim)? Da li se sajt ažurira?
• GDE se plasiraju informacije (kao deo javnih usluga, promocije proizvoda, …)?
• ZAŠTO se plasiraju informacije? Da li se nešto nudi ili prodaje? Da li je jasna ciljna grupa korisnika kojoj je sajt namenjen?

Ukoliko pratimo pogrešnu informaciju ili grupu saveta sa interneta pa završimo sa oštećenim travnjakom ili neukusnom zimnicom neće biti strašno. Međutim, zdravlje je izuzetno važno. Upravo je infodemija koja se javila uz pandemiju COVID-19 ukazala na potrebu za blagovremenim i pouzdanim zdravstvenim informacijama koje su neophodne da bi se zaštitilo zdravlje pojedinca ali i čitavog čovečanstva. Biti otporan na dezinformacije zahteva razumevanje načina na koji informacije protiču, ali i razumevanje saznanja i ponašanja ljudi tokom perioda krize.

Rešenje za infodemiju ne može biti trenutno ali svakako podrazumeva minimalizaciju strahova, uključivanje logičkog razmišljanja i pravovremeno plasiranje proverenih informacija. Svako ima ulogu u upravljanju infodemijom, a u tome je najvažnije razumevanje i identifikacija njenih ključnih mehanizama i aktera. Upravo zbog toga je WHO (World Health Organization – Svetska Zdravstvena Organizacija) omogućila besplatan onlajn kurs o upravljanju infodemijom. Kurs je dostupan na 6 svetskih jezika (engleskom, francuskom, kineskom, španskom, portugalskom i ruskom) i traje oko 4 č. samostalnog onlajn rada. Svi koji su zainteresovani da shvate šta je infodemija, kako dramatično utiče na javno zdravlje i šta možemo da uradimo u vezi sa tim sada i u budućnosti mogu da saznaju više na linku:

Infodemic management 101

Autor: Dragana Pavlović / Fotografija: Željka Aleksić, Istina / Objavljeno: 22. septembar 2022.