Laza Ilić lekar, stručni pisac, narodni poslanik (Zaječar, decembar 1852 – Zaječar, 25. januar 1918).

Po završenoj osnovnoj školi i četiri razreda Gimnazije u Zaječaru, maturirao je u Beogradu, gde je započeo studije prava.

Pod uticajem ideja Svetozara Markovića istupao je na studentskim skupovima i aktivno učestvovao u demonstracijama, zbog čega je posle dve godine udaljen iz Velike škole. U međuvremenu dobio je državnu stipendiju i otišao na studije medicine u Beč. Uoči izbijanja srpsko-turskog rata 1876. vratio se u domovinu i, kao doktorant, postavljen je za sanitetskog potporučnika i komandira sanitetskog odeljenja II klase Požarevačke brigade.

Tokom ratnih godina vodio je dnevnik (Beleške jednog medicinara iz 1876. i 1877.) koji je, u omladinskom časopisu za književnost i nauku Pobratimstvo (1881), objavljivan u nastavcima. Smelom kritikom režima skrenuo je pažnju javnosti na sebe, izazvavši reakciju liberala i službenih predstavnika vlasti. Srpsko lekarsko društvo ga je 8. decembra 1880. godine izabralo za dopisnog člana, a 1. aprila 1881. predata mu je odgovarajuća diploma. Po diplomiranju dobio je službu u Prokuplju, zatim u Čačku i Aleksincu, a od 1889. godine, u rodnom gradu, radi najpre kao opštinski, a potom i okružni lekar.

Od mladosti bio je politički angažovan. Tokom Timočke bune 1883. godine pokazao je određenu smelost i, razložnim savetima, odvratio građane Zaječara pridruživanju pobunjenicima. Кao politički prvak Radikalne stranke 1892. prvi put ulazi u Narodnu skupštinu. Godine 1899. nakratko biva zatvoren zbog veza sa Ivanjdanskim atentatom, ali 1901. biva postavljen za senatora. U Skupštini je zauzimao mesto na krajnjoj levici. U vreme ratnih godina ostao je u Zaječaru i proživeo ličnu i porodičnu tragediju, izgubivši tri sina i zeta. Pod pritiskom bugarskih okupatorskih vlasti, da kao poznat i ugledan građanin potpiše izjavu o pripajanju krajeva istočne Srbije Bugarskoj, izvršio je samoubistvo januara 1918.

Stekao je veliki ugled proučavanjem, pre svega, zdravstvenih problema širih narodnih masa Timočke Кrajine. Objavio je mnoštvo radova u periodičnim publikacijama, te postao neosporni intelektualni vođa sredine u kojoj je živeo.

 

Literatura:

• Spomenica stogodišnjice Timočke Кrajine 1833–1933, Zaječar 1933, 196.

• Stanojević Marinko, Doktor Laza Ilić, Razvitak, Zaječar 1961, 2, 65–68.

• Milorad Dragić, Dr Laza Ilić (1852–1918), protagonista socijalizacije medicine u Srbiji, Razvitak, Zaječar 1968, 5, 50–53.

• Srpsko lekarsko društvo, spomenica 1872–1972, Beograd 1972, 43, 116, 133, 170, 173–174

• Milorad Dragić, Doktor Laza Ilić, Razvitak, Zaječar 1980, 6, 111–113.

• Milorad Dragić, Doktor Laza Ilić, protagonista socijalne i socijalističke medicine u Srbiji (1852–1918), Razvitak, Zaječar 1984, 6, 90–99.

• Dr Srećko Nikolić, Zdravstvo Zaječara, Zaječar 2003, 18–19.

 

Bibliografija radova:

• Beleške jednog medicinara iz rata 1876, Pobratimstvo, 1881.

• Zdravstvena kuća i zdravstveni stan, Srpski Arhiv, 1890.

• Jedno pitanje iz sudske medicine, Pravnik, 1892.

• O kalemljenju boginja na ljudima po našim i stranim izvorima, 1893.

• Pelagra – nova bolest u Srbiji, Delo, 1894.

• Iz izveštaja jednog banjskog lekara, Delo, oktobar 1894.

• Besplatno lečenje bolesnika, Delo, novembar 1894.

• Izveštaj crnorečkog fizikusa i njegovog zamenika o lečenju difterije serumom Beringovim i Ruovim – za mesece april, maj, juni, juli i avgust, 1895, Srpski Arhiv, 1895.

• Zaječar sa zdravstvenog gledišta, Narodno zdravlje, dodatak Arhiva Srpskog lekarskog društva, 1896.

• Brestovačka Banja 1896, Srpski arhiv, 1897.

• Кalemljenje boginja 1896. Srpski arhiv, 1898.

• Trgovanje katranom, Srpski arhiv, 1898.

• Jedan sastanak Srpskog lekarskog društva, Srpski arhiv, 1898.

• Iza kulisa, o sifilisu u istočnoj Srbiji, Srpski arhiv, 1899.

• Zauške, Srpski arhiv, 1900.

• Primedbe o usavršavanju lekarske struke, Srpski arhiv, 1901.

• Brestovačka Banja, zvaničan izveštaj banjskih lekara dr L. Ilića i dr D. Micića, Srpski arhiv, 1903.

• Pelagra, seljačka i sirotinska bolest, Prvi kongres srpskih lekara i prirodnjaka, Beograd, 1904.

• Osvrt na 1907. godinu sa lekarskog gledišta, Narodno zdravlje, 1908.

• Prodomo, Srpski arhiv, 1908.

• Probalnesis, Srpski arhiv, 1909.

• Izveštaj iz Timočkog okruga za januar 1912, Srpski Arhiv, 1912.

• Posle đačke ekskurzije, Narodno zdravlje, 1912.

• Lekarska pomoć narodu, Narodno zdravlje, 1912.

• Prava kuća i zdrav stan, prevod dela dr J. Fodora

 

Autor teksta: Jelica Ilić, istoričar, viši kustos Narodni muzej Zaječar