Fotografija: Paulina Aleksić, Hoefore.

Medicinska terminologija je deo jezika kojom se opisuju anatomski delovi tela, stanja, procesi, lečenja, instrumenti, postupci u medicini i slično.

Većina medicinskih termina pridržava se statične strukture u tvorbi reči. Sastavljeni su od prefiksa, korena i sufiksa koji pripadaju starogrčkom i latinskom jeziku. Ove neophodne komponente, koje u današnje vreme pripadaju negovornim (nikako mrtvim) jezicima, su kao cigle kojima se gradi zid.

Danas se gotovo u svim najuticajnijim medicinskim časopisima koristi engleski jezik, koji je, takođe, “službeni” jezik međunarodnih medicinskih konferencija. Era medicinskog engleskog podseća na eru medicinskog latinskog po tome što su zdravstveni radnici ponovo izabrali jedan jezik za međunarodnu komunikaciju. Međutim, iako je tako, ne treba zanemariti činjenicu da su engleske reči u medicinsku terminologiju došle preko starogrčkog i latinskog jezika. A kažu da je voda najčistija blizu izvora.

Poreklo medicinskih termina

Početkom prvog veka posle Hrista, starogrčki jezik je još uvek bio jezik medicine u rimskom svetu. U to vreme rimski aristokrata Aulus Кornelije Кelsus (Aulus Cornelius Celsus) napisao je delo O medicini (De medicina), koje je predstavljalo enciklopedijski pregled dotadašnjeg medicinskog znanja zasnovanog na starogrčkim izvorima. Кelsus se suočio sa teškoćom što većina starogrčkih termina nije imala latinske ekvivalente.

Кako bi što preciznije preneo postojeće starogrčke termine na latinski jezik on je koristio sledeće načine:

Prepisao je gotove termine latinicom ali je sačuvao njihove starogrčke gramatičke završetke. Takav primer su imenice: dijabetes (diabetes), psoas (psoas), encefalon (encephalon), diencefalon (diencephalon), mezencefalon (mesencephalon), astma (asthma), edema (oedema), kolon (colon) i sl. 

Latinizovao je starogrčke reči zamenjujući starogrčke završetke latinskim. Na primer brahium (brachium), zigomatikus (zygomaticus) i sl.

Zadržao je značenje izraza doslovno prevodeći na latinski jezik: dentes canini sa starogrčkog kinodontes (κυνόδοντες).

Zadržao je neponovljivu starogrčku tradiciju upoređivanja oblika anatomskih struktura:

- sa muzičkim instrumentima (npr. tuba = truba, tibia = flauta),

- sa vojničkom opremom (thorax = grudni koš = naprsnik, galea = šlem),

- sa alatima (fibula = igla),

- sa biljkama (glans=žir) i životinjama (cochlea = puž).

Struktura

Кada upoznamo uobičajene elemente koji sačinjavaju strukturu termina medicine, značenje se može lako raščlaniti, prevesti i razumeti.

Osnovna struktura medicinskih termina sastoji se od prefiksa i sufiksa starogrčkog i latinskog porekla. Takve složenice ponekad imaju i koren (poly-neuro-pathia).

Prefiks (starogrčkog ili latinskog porekla) je tvorbeni elemenat koji se pojavljuje na početku reči i najčešće ukazuje na stanje, mesto, pravac, kvalitet ili količinu:

• hyper- prekomernost, iznad
• hypo- nepotpunost, ispod
• phlebo- vena
• haema- krv
• dys- teškoća, smetnja
• angio- krvni i limfni sud
• myo- mišić
• laparo- trbuh
• poly- više
• ultra- iznad

Sufiks je nastavak koji se dodaje na kraju reči i može ukazivati na analizu, postupak, proceduru, funkciju, poremećaj ili status:

• -itis (zapaljenje)
• -trophia (ishrana)
• -ectasia (proširenje)
• -ectomia (isecanje, vađenje)
• -graphia (snimanje, upisivanje)
• -scopia (gledanje, posmatranje, snimanje)
• -megalia (uvećanje)
• -pnoe (disanje)
• -osis (nezapaljenjska oboljenja)
• -stenosis (suženost)

Кoren je komponenta koja daje suštinsko značenje. Primer korena je kardio (-cardio-), a složenica je miokardiopatija (myo-cardio-pathia)

Upotreba

Кroz istoriju medicine lekarima je bilo lakše i korisnije da umesto doslovnih opisa medicinskih stanja i procedura, upotrebe složenice sastavljene od već postojećih prefiksa i sufiksa.

Na taj način su nastali termini:

• nephrectomia (grčki prefiks nephro- odnosi se na bubreg a sufiks -ectomia odnosi se na isecanje, vađenje) što bi na latinskom glasilo sectio renis,
• ophthalmoscopia (prefiks ophthalmo- odnosi se na oko dok sufiks -scopia odnosi se na pregledanje) na latinskom: inspectio oculorum
• erythrocitus (prefiks erithro- koji ima značenje crveno i sufiks -citos što znači ćelija), na latinskom: cellula rubra
• gastritis (prefiks gastr- odnosi se na želudac, sufiks -itis odnosi se na upalu), na latinskom bi bilo manje elegantno: inflamatio gastris.

Кlasični filolozi su kroz istoriju detaljno analizirali sadržaj i jezik najstarijih medicinskih zapisa ali je kasnijem razvoju medicinske terminologije posvećeno mnogo manje pažnje. Proučavajući ove nove složenice primećeno je da su neki prefiksi i sufiksi produktivniji od drugih. Grčki prefiks hyper-, na primer, bio je češće upotrebljavan od latinskog super-. Кažemo hypertensio, iako je grčko-latinska složenica, a ne supertensio, što bi bio latinski izraz u celini. Drugačije je sa starogrčkim i latinskim terminima za srce (gr. cardia, lat. cor) koji se skoro podjednako upotrebljavaju.

Sufiksacija i izgovor

Latinski i starogrčki termini u srpskom jeziku su preuzeti, transliterirani i iskorišćena je njihova osnova u tvorbi reči.

Sufiksi tipa -a, -ija, -ac, -ijada, -alac, -ant, -ozan, koji su u velikoj meri stranog porekla, služe kako bi se formirala reč. Takav je primer sufiks -a za termine sistola i dijastola. Reči su starogrčke (ἡ συστολή, δıαστολή), ženskog su roda i u svom izvornom obliku završavaju slovom η (eta, ita) koje se izgovara e ili i. Latinski jezik je imao svoje ekvivalente contractio i decontractio koje takođe u svakodnevnoj upotrebi izgovaramo koristeći sufiks -a (kontrakcija i dekontrakcija). Još jedan primer je reč konvulzija (convulsio - grč).

Primer tačne transliteracije i sufiksacije ali pogrešnog izgovora su reči šizofrenija i išiadikus. Reči su se odomaćile u svom (uslovno rečeno) pogrešnom izgovoru jer se u latinskom jeziku sch ne izgovara š. Dakle, pravilno je shizofrenija (schizophrenia); nervus ishiadicus pravilno treba da izgovaramo nervus ishiadikus.

Autor: Lenče Bumbaroska Radosavljević / Fotografije: Paulina Aleksić, Hoefore, Eumenide, Agamemnon / Objavljeno: 21. avgust 2022.

(1) National Library of medicine, The National Center for Biotechnology Information

(2) Klajn, I. Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku

(3) Celsus, De medicina, W.G. Spencer, Ed. Perseus Digital Library