Iz godišnjeg izveštaja dr Gige Đermanovića, okružnog lekara timočkog okruga, saznaje se da su proja, kačamak, pasulj, kupus, paprika i sočivo činili „glavnu hranu“ tog kraja (druga polovina 19. veka).

U zaglavskom srezu hranilo se posnim pasuljem i lukom (dr Ilija Mirčić).

U oba okruga, i svim ostalim srezovima, za mešenje hleba koristilo se kukurzno brašno – negde samo ono, a negde pomešano sa brašnom od ječma i pšenice. Mišljenje lekara bilo je da „rđavo kukurzno brašno“ prouzorkuje pelagru.

Inače, pelagra je bila veoma rašireno oboljenje i lekari tog vremena mislili su da do nje dolazi zbog pokvarenog projinog brašna.

Dr Laza Ilić je na Prvom kongresu srpskih lekara i prirodnjaka, između ostalog, održao predavanje i na tu temu. Opisujući mukotrpan i siromašan život seljaka, kazao je: „Selo nije samo po sebi krivo, u njemu se javlja pelagra tek odande, od kada se na selu pored suve proje i kačamaka gladuje i sirotuje… A za ovih deset godina imao sam dosta bolesnika od pelagre iz sreza boljevačkog, kao i iz starog knjaževačkog i krajinskog okruga… Kada kukuruz nije zreo, nije suv i zdrav, onda su izvesne bakterije u stanju da u njemu i kukuruznom brašnu izazovu otrove“

Dragan M. Jovanović – Šakabenta: 150 godina bolnice u Knjaževcu, Zdravstveni centar Knjaževac 2001.