Šta da jedete ako imate hipotireozu?

Hipotireozu (oslabljen rad štitaste žlezde) ima oko 5% opšte populacije, kako kod nas, tako i u svetu. To je jedna od najčešćih bolesti štitaste žlezde. Učestalost hipotireoze je verovatno i veća, s obzirom da može biti neprepoznata tj. nedijagnostikovana kod velikog broja ljudi, uglavnom žena, zbog blažih simptoma kod blažih oblika bolesti.

Uzroci za nastanak hipotireoze su različiti. Jedan od najznačajnijih u pojedinim delovima sveta, je nedostatak joda u ishrani. Ovaj uzrok je u mnogim područjima prevaziđen javno-zdravstvenom merom jodiranja kuhinjske soli, koju svi unosimo. Drugi najčešći uzrok je autoimuna hronična upala štitaste žlezde – Hashimoto (Hašimoto) tiroiditis. Ostali uzroci mogu biti: nerazvijena štitasta žlezda na rođenju tj. urođena (kongenitalna) hipotireoza, upotreba lekova (Amiodaron, Litijum), poremećaji funkcije i tumori hipofize (endocrine žlezde tj. žlezde sa unutrašnjim lučenjem smeštene mozgu), operacije štitaste žlezde i zračenje vrata zbog drugih bolesti (radioterapija).

Lečenje osoba sa hipotireozom se sprovodi levotiroksinom (L-T4), hormonom štitaste žlezde, koji se daje u odgovarajućoj dozi kako bi se nadoknadio nedostatak hormona. Lek propisuje lekar nakon postavljanja dijagnoze bolesti. Na održanje normalnog rada (funkcije) štitaste žlezde značajno utiču i životne navike, uključujući san, pušenje, ishranu i fizičku aktivnost. Stoga je moguće da se promenom (modifikacijom) životnih navika tj. stila života, na prvom mestu ishrane, postigne i bolja kontrola ove bolesti.

Kako ne postoji jedinstveni uzrok hipotireoze, tako ne postoji ni jedinstvena dijeta koja bi odgovarala svim osobama sa hipotireozom. Ipak, postoji nekoliko bitnih stvari koje treba imati na umu prilikom planiranja jelovnika.

Proteini (belančevine) i jod

Da bi se hormoni štitaste žlezde proizvodili (sintetisali), potrebni su osnovni gradivni elementi - aminokiselina tirozin i mikroelement jod. Tirozin spada u fakultativno (uslovno) esencijalne aminokiseline, što znači da ga moramo unositi u organizam bilo u obliku tirozina, ili njegovog prethodnika aminokiseline fenilalanina. Smatra se da se dovoljne količine obezbeđuju odgovarajućim unosom belančevina (proteina) u organizam (vidi tabelu). Iako se soja smatra dobrim izvorom belančevina, pored mesa, jaja, mlečnih proizvoda i leguminoza tj. mahunarki, kao što su grašak i pasulj na primer, ona se ne preporučuje (bar ne u većim količinama) osobama sa hipotireozom, zbog mogućeg kočećeg dejstva njenih sastojaka, tzv. fitoestrogena, na stvaranje i oslobađanje hormona štitaste žlezde. Nedostatak joda u na našem području nije čest. Samim tim je redak kao uzrok hipotireoze. Kao što je rečeno, to se postiglo obaveznim jodiranjem kuhinjske soli, što je regulisano Zakonom.

Pored jodirane kuhinjske soli, značajnim izvorima joda u ishrani smatraju se riba i morski plodovi, alge, jaja, mlečni proizvodi (vidi tabelu). Ali, kao i nedostatak joda, i povećan unos joda u organizam može da dovede do sličnog efekta, odnosno smanjenja stvaranja hormona štitaste žlezde. Višak joda unesen u organizam smanjuje transport joda u štitastu žlezdu, kočeći aktivnost posebnog dela omotača (membrane) ćelije štitaste žlezde, koji je zadužen za prolaz joda u ćeliju, a koji se zove natrijum/jodni simporter. Situacije u kojima može da se unose višak joda su prekomerna upotreba suplemenata koji sadrže jod, lečenje nekim lekovima koji imaju visok sadržaj joda (npr. lek za aritmiju Amiodaron), kao i upotreba jodnih kontrastnih sredstava u radiološkoj dijagnostici.

Selen i gvožđe

Selen i gvožđe su takođe od velikog značaja za stvaranje hormona štitaste žlezde, kao sastavni deo enzima (ćelijskih belančevina koje regulišu biohemijske procese), značajnih za stvaranje i metabolizam dva osnovna hormona štitaste žlezde, tiroksina (T4) i trijodtironina (T3). Odgovarajući unos gvožđa i selena (vidi tabelu) je najlakše obezbediti hranom životinjskog porekla (meso, iznutrice, riba i morski plodovi, jaja). Selenom su dodatno bogati brazilski orasi, dok gvožđe sadrže leguminoze (mahunarke) i semenke (lan, čija, bundeva). Nedostatak ovih mikroelementa može da dovede do poremećaja rada štitaste žlezde, pa ga treba korigovati ako postoji. Ipak, treba imati na umu da dodaci ishrani (suplementi) koji sadrže gvožđe, ili kalcijum, mogu uticati na preuzimanje (apsorpciju) hormona štitaste žlezde iz creva. Stoga ove suplemente treba uzimati nekoliko sati pre, ili posle tablete levotiroksina koji se koristi u terapiji hipotireoze. Osim toga, postoje izvesni dokazi da suplementacija selenom u kombinaciji sa mioinozitolom može uticati na nivo antitela na tiroidnu peroksidazu i tiroglobulin (anti-TPO i anti-Tg), kao i na nivo hormona štitaste žlezde kod osoba sa Hašmoto tiroiditisom. Upotreba ovih suplementa treba da se sprovodi po preporuci i pod nadzorom lekara. Kao i višak joda, tako i višak selena, može izazvati neželjene posledice na zdravlje.

Strumogene namirnice

Goitrogene, ili strumogene namirnice su namirnice biljnog porekla, povrće i voće, koje sadrži jedinjenja/materije koje izazivaju uvećanje štitaste žlezde (strumu; goiter engl.) Stav o upotrebi ovih namirnica od strane osoba sa hipotireozom još uvek nije čvrst i konačan. Naime, goitrogena jedinjenja mogu da koče stvaranje hormona štitaste žlezde, delujući na preuzimanje i metabolizam joda tokom stvaranja hormona štitaste žlezde, tako posredno uzrokujući povećanje štitaste žlezde u pokušaju da se nadoknadi manjak hormona. Smatra se da u područjima sa dovoljnim unosom joda, unos strumogenih namirnica u umerenim količinama nema značajna dejstva na stvaranje hormona štitaste žlezde, naročito ako je takva hrana termički obrađena (kuvana, pečena). Dakle korišćenje u ishrani brokolija, kelja, kupusa, karfiola, spanaća i drugog voća i povrća koje sadrži goitrogene, nije zabranjeno osobama sa hipotireozom, ali se preporučuje da se ograniči na jednu porciju dnevno i da se ne koristi sirovo, već termički obrađeno, ili nakon fermentacije tj. posebne vrste vrenja (turšija, kiseo kupus).

Gluten

Unos namirnica koje sadrže gluten kod osoba sa hipotireozom je takođe predmet različitih mišljenja. Naime, isključivanje glutena iz ishrane ima smisla kod osoba sa dokazanom celijakijom (glutenskom enteropatijom), koja je kao i Hašimoto tiroiditis autoimuna bolest i koja se ponekad, kao i druge autoimune bolesti može javiti udruženo sa autoimunim tiroiditisom kod nekih osoba. U slučaju tegoba tipičnih za celijakiju, odluku o isključenju glutena iz ishrane kod pacijenata sa hipotireozom bi trebalo da donese lekar, nakon obavljenih dijagnostičkih procedura. Dakle, nikada bezglutensku dijetu ne treba počinjati na svoju ruku.

Biotin

Na kraju, treba imati na umu da unos suplemenata koji sadrže biotin (vitamin B7), a koji je čest sastojak multivitamina za kožu, kosu i nokte, može da ometa merenje nivoa hormona (T4 i T3) u laboratorijskim testovima za određivanje funkcije štitaste žlezde, kao i na izmerene koncentracije TSH (tirotropina – hormone hipofize koji reguliše rad štitaste žlezde). Zbog toga bi unos takvih suplemenata trebalo obustaviti najkasnije dva dana pre obavljanja dijagnostičkih laboratorijskih postupaka za merenje koncentracije ovih hormona u krvi.

Zaključak

Dakle, kao što se vidi i iz tabele, možemo zaključiti da raznovrsnom, uravnoteženom ishranom koja podrazumeva upotrebu namirnica biljnog i životinjskog porekla, možemo obezbediti sve gradivne elemente neophodne za sintezu hormona štitaste žlezde. Upotreba soje i strumogenih namirnica u ishrani nije zabranjena, ukoliko se vodi računa o količini i načinu pripreme (termička obrada, fermentacija). Uzimanje suplemenata kod osoba sa hipotireozom bi uvek trebalo da bude preporučeno i kontrolisano od strane lekara, zbog potencijalne toksičnosti pojedinih mikroelemenata.

Tabela 1.
Sadržaj tirozina, joda, gvožđa i selena u pojedinim namirnicama u odnosu na preporučenu dnevnu dozu (PDU).
Izvor: National Institutes of Health. Office of Dietary Supplements.

PDU- peporučeni dnevni unos
*ograničena iskoristivost zbog prisustva materija koje remete preuzimanje

 Autori: Branka Đorđević / Fotografija: Željka Aleksić, Mirnoća / Objavljeno: 27. jun 2022.