“Rak je još uvek reč koja tera strah u kosti i proizvodi dubok osećaj nemoći”
Nekada se o karcinomu, ako smo tako oslovljavali neman, šaputalo. Govorilo se kao o najstrašnijoj osudi. Danas, nažalost, ne postoji porodica koja nema bar jednog obolelog člana, komšiju, prijatelja, kolegu. Više ne govorimo šapatom. Reči hemoterapija, zračenje, su reči koje ne želimo da izgovorimo. Ne želimo da prođemo Pasterovom ulicom u Beogradu jer tamo srećemo žene koje nose perike. Ne želimo da sretnemo duboko nesrećne ljude. Nesreća se prenosi. Nećemo da vidimo ljude koje kolicima dovoze do Instituta za onkologiju. Nećemo da vidimo roditelje koji dovode svoju decu sa vezanim maramama. Pitaju me gde radim. Kažem na Institutu za onkologiju. Mršte se. Kucaju u drvo. “Daleko bilo. Ti verovatno svašta viđaš“. ”Ne volim da čujem da je neko ni rak u horoskopu, kamoli ovo. Svaka tebi čast”. “Jel možeš molim te samo da obiđeš mog komšiju? Divan čovek. Žive godinama pored nas. On se valjda zrači. Ima onu rupu na vratu. Pojma nemam. Samo da ga pozdraviš. Ništa ne treba”. “Ej, kad je Stiv Džobs umro šta mi obični smrtnici da radimo. Bolest ne bira”.
Šta kaže statistika?
Jedan od najvećih zdravstvenih problema na svetskom nivou su upravo maligne bolesti. Svaki treći čovek na našoj planeti će za života verovatno oboleti od neke vrste karcinoma. Opterećenje malignim bolestima je u porastu i očekuje se da će do 2032. broj obolelih dostići 25 miliona. Najčešća maligna bolest žena je karcinom dojke kao i vodeći uzrok smrti povezanih sa rakom sa skoro 1,7 miliona novih slučajeva svake godine i više od pola miliona smrti svake godine (Ferlay et al. 2013). U razvijenim zemljama rak dojke se javlja kod 1 od 8 žena. U Evropi, dijagnoza raka dojke se postavlja svaka 2 minuta, a do smrti usled raka dojke dolazi svakih 6 minuta. Prema podacima međunarodne agencije za istraživanje raka tokom 2020. godine u Evropi registrovano je više od pola miliona novoobolelih i skoro 142 000 umrlih žena od karcinoma dojke. Karcinom dojke kod muškaraca postoji, redak je i predstavlja oko 1% svih slučajeva karcinoma dojke.
Većina pacijentkinja je starija od 50 godina u trenutku postavljanja dijagnoze, mada se 1 od 5 slučajeva dijagnostikuje pre 50. godine.
Karcinom je kompleksno oboljenje čiji su uzroci i tačan mehanizam nastanka još uvek nedovoljno poznati. Poznati su samo faktori rizika koji doprinose njegovom nastanku ali je važno istaći da postojanje faktora rizika povećava rizik od pojave raka, ali ne i da će nastati. Isto tako, odsustvo faktora rizika ne znači da osoba neće sigurno dobiti karcinom.
Najvažniji faktori rizika su svakako ženski pol, starije osobe, izloženost estrogenima, genetska predispozicija, porodična istorija ili mutacije u pojedinim genima, nerađanje, rana menarha, kasnija menopauza, izloženost jonizujućem zračenju, gojaznost, alkohol...
Porodična istorija igra važnu ulogu u tome da li će se kod neke žene pojaviti rak dojke ili ne.
Dok se većina karcinoma dojke javlja slučajno kod žena bez pozitivne porodične istorije (sporadičan kancer), žene koje u porodici, u prvom kolenu (roditelj, sestra/brat ili dete) imaju srodnika sa rakom dojke, imaju dva puta veći rizik za oboljevanje od žena koje nemaju takvu porodičnu istoriju. Rizik se povećava 3 puta ukoliko je dijagnoza raka dojke tom srodniku postavljena pre menopauze (Collaborative Group on HormonalFactors in Breast Cancer 2001).
Izmedju 5% slučajeva karcinoma dojke i do 25% slučajeva karcinoma u porodici izaziva BRCA1 ili BRCA2 mutacija gena (nasledni kancer). Potomstvo nosilaca mutacije u BRCA1/2 genima ima 50% šanse da nasledi mutirani genski alel od jednog od roditelja. Osim sporadičnog i naslednog karcinoma dojke, postoji itzv familijarni kancer koji se opisuje sa najmanje 2 slučaja karcinoma dojke u široj porodici i čini oko 20% od svih slučajeva karcinoma dojke. Mutacije u BRCA1/2 genu, sem nasledne predispozicije za karcinom dojke, određuju i naslednu predispoziciju za nastanak karcinoma jajnika, karcinoma prostate kod muškaraca, karcinoma pankreasa, melanoma.
Identifikacija mutacija u BRCA1/2 genima se može koristiti samo za procenu rizika za nastanak bolesti, s obzirom da ne moraju svi nosioci BRCA1/2 mutacija obavezno i da obole.
BRCA1/2 zavisan karcinom dojke se javlja u mladjem životnom dobu - žene nosioci ovih mutacija imaju do 50% šanse da dobiju karcinom dojke pre 50. godine života, a prisustvo BRCA1/2 mutacija povećava rizik za nastanak bilateralnog karcinoma dojke.
Lekar će ženu na testiranje na BRCA1 i BRCA2 mutaciju uputiti na osnovu etničkog porekla i porodične istorije.
ESMO (Evropsko društvo medikalnih onkologa ) i ASCO (Američka asocijacija kliničkih onkologa) preporuke za BRCA1/2 testiranje:
- karcinom dojke dijagnostikovan kod pacijenata pre 50te godine života
- višestruki primarni karcinomi jedne ili u obe dojke
- karcinom dojke i jajnika
- karcinom dojke muškarca
- poreklo Jevreja Aškenaza
- trostruko negativni karcinom dojke
- karcinom pankreasa povezan sa karcinomom dojke/jajnika u istom individualnom ili roditeljskom nizu
- dva ili više srodnika sa karcinomom dojke ili samo jedan srodnik (manje od 50 godina u trenutku dijagnoze)
- BRCA mutacije već detektovane u porodici.
Ukoliko se otkrije da nosi mutaciju jednog ili oba BRCA gena biće joj ponuđeno genetsko savetovanje tokom koga će joj biti predočene mogućnosti smanjenja rizika od pojave raka dojke kao što su bilateralna mastektomija (istovremeno odstranjivanje obe dojke hiruškim putem), kojom se redukuje rizik za nastanak karcinoma dojke za najmanje 90%, a bilateralno odstranjivanje jajnika, zajedno sa odstranjivanjem jajovoda, smanjuje rizik za nastanak karcinoma jajnika za oko 97%. Ženama koje su otkrile da su nosioci mutacija a nisu se odlučile za navedene operativne zahvate i na taj način umanjile rizik od oboljevanja, biće ponuđeni klinički pregledi na 6-12 meseci od 25.godine (ukoliko je dijagnoza raka dojke u porodici bila postavljena pre 25. godine, kontrole onda počinju 10 godina pre najmlađe dijagnoze raka u porodici), snimanje magnetom svakih 12 meseci i mamografije svakih 12 meseci od 30. godine (Paluch-Shimon et al.2016.)
Faktori koji smanjuju rizik od nastanka raka dojke su dojenje i veći broj trudnoća, kao i fizička aktivnost. Intenzivna fizička aktivnost (preko četiri sata nedeljno) smanjuje rizik za nastanak raka dojke za 30-40%. Na osnovu današnjih saznanja, rizik oboljevanja od raka dojke nije moguće u potpunosti ukloniti niti jednom merom, te sekundarna prevencija ostaje najznačajnija preventivna mera. Sekundarna prevencija obuhvata rano otkrivanje i preventivne preglede (skrining ) kod žena bez simptoma.
Rano otkrivanje podrazumeva prepoznavanje ranih znakova i simptoma raka dojke i usmereno je na smanjivanje stadijuma bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze dok skrining podrazumeva primenu skrining testa u zdravoj populaciji i preliminarno otkrivanje još neprepoznatih slučajeva bolesti. Kao jedina pouzdana metoda skrininga koristi se mamografija. Ona predstavlja neinvazivnu dijagnostičku metodu koja pruža uvid u izgled dojki pomoću iks zraka i radi se na 2 godine, a po potrebi i češće (godišnje kontrole žena koje su imale karcinom dojke). S druge strane, ultrazvučni pregled dojki primenjuje se u pregledu dojki gustog žlezdanog tkiva. Praktikuje se do 40-te godine kada u otkrivanju tumorskih senki zauzima mamografija.
Prilikom nastanka karcinoma najčešće je prisutno nekoliko faktora koji dovode do oštećenja ćelija , uslovljavaju ubrzani i nekontrolisani rast i umnožavanje ćelija, formiranje “kvržica” koje potom menjaju svoja svojstva i uništavaju okolno zdravo tkivo.
Koji su simptomi i znaci karcinoma dojke?
• Promena veličine ili oblika dojke
• Udubljenja na koži ili zadebljanje tkiva dojke
• Uvlačenje bradavice
• Osip na bradavici
• Curenje iz bradavice
• Otok ili kvržica u pazuhu
• Bol ili nelagodnost u dojkama koji ne prolaze
• Crvenilo kože
• Zadebljanje kože
Određeni simptomi mogu da ukažu na prisustvo metastaza – na primer, kvržica ili otok u pazuhu, oko grudne kosti ili ključne kosti može da bude simptom metastaza u limfnim čvorovima. Bol u kostima ili kosti koje su sklone prelomima mogu da ukažu na metastaze u kostima, a metastaze na plućima mogu da izazovu simptome infekcija u grudima, uporni kašalj i gubitak daha. Važno je da ne budete uznemireni zbog ovih simptoma jer oni ne moraju da znače da imate metastaze; ipak, o svim nedoumicama treba da porazgovarate sa svojim lekarom.
U nekom od narednih tekstova pisaćemo o načinu dijagnostikovanja karcinoma dojke, histološkim podtipovima, modalitetima lečenja i multidisciplinarnom lečenju, hemioterapiji, hormonskoj kao i ciljanoj terapiji ovog karcinoma.
Autor: Marija Milosavljević / Fotografija: Aleksandar Aleksić Tišina / Objavljeno: 30. mart 2022.
