Početkom druge decenije 21. veka, južno od zaseoka Stubal, s gornje strane puta Marinovac–Vrbica, u jednoj detelini, na ivici hrastovog šumarka, nalazi se „ćelavi“ deo – bez trave, u obliku kruga i osmice, koji je proglašen lekovitim mestom. Ovo sujeverje nastalo je po ugledu na sličnu pojavu u Velikoj Plani koja se pojavila još 70-ih godina 20. veka. Odmah posle pisanja o tome, u jednom tabloidu, stubalski krug i osmica postali su „lekoviti“ centar.

Radoznali i lakoverni muškarci i žene, najpre iz Zaječara i okoline, a zatim i iz cele Srbije, počeli su da pohađaju ova mesta. Nakon što bi u krugu ili osmici postojali ili odsedali nekih 20–30 minuta, osetili bi se bolje, pogotovo ako su pre toga imali neke zdravstvene probleme poput reumatizma, glavobolje, oduzetosti delova tela, slepila ili nekih drugih psihoneurotskih smetnji.

Кako to obično biva, kroz narod su ubrzo počele da kruže priče: „Jedan je zbog nemogućnosti kretanja donesen na nosilima, i odmah je prohodao, a drugi je, koji nije video, posle „lečenja“ u stubalskom krugu, odmah progledao“. Posle izvesnog vremena, tu se pojavila i ikona Isusa Hrista, pa je mesto počelo odisati magijsko-religijskim duhom.

Zanimljivo je da se u centru stubalskog kruga nalazila jedna pobodena grana. Uz nju je nevešto bilo napisano – „centar“. Nešto dalje, po obodu, bila je i druga, a uz nju natpis – „novac“. A bila je tu negde i jedna najlon kesa u koju su korisnici „lekovitog“ mesta stavljali novac. U vreme kada sam obišao ovo mesto, u kesi je bilo sitnog novca (50–100 dinara), ali i petstodinarki, hiljadarki i novčanica od 50 evra.

Prilikom poslednjeg obilaska, 2018. godine, na jednom hrastu iznad „ćelavog“ kruga u livadi, video sam sliku Isusa Hrista. Paljene su sveće, bacan novac – što su dokazi laganog stvaranja lečiteljskog kulta na osnovama religioznog sujeverja.

Izvor:

Dr Petar Paunović

Dnevnički zapisi, 2011. i 2018. godine.