Vitamin D (kalciferol) u organizmu reguliše brojne funkcije počev od regulacije metabolizma kalcijuma i fosfora, neuromišićne sprovodljivosti, preko deobe i diferencijacije ćelija sve do inflamatornog i imunog odgovora. Kalciferol predstavlja inertnu i neaktivnu formu vitamina D koja koja se tek nakon dve hidroksilacije, u jetri, a zatim i u bubregu pretvara u aktivnu formu 1,25 -hidroksivitamin D ili kalcitriol. Aktivna forma vitamina D se vezuje za receptore vitamina D (VDR) i na taj način ostvaruje svoje fiziološke funkcije. Ona takođe ima kratak poluživot u plazmi, tako da se za procenu statusa vitamina D u organizmu koristi forma koja nastaje nakon prve hidroksilacije u jetri, odnosno 25 -hidroksivitamin D.
Koncentracija 25 -hidroksivitamina D obično se izražava u nmol/l ili ng/ml. U ovom trenutku ne postoji konsenzus oko poželjnih koncentracija vitamina D u krvi. Koncentracije preko 50 nmol/l odnosno 20 ng/ml generalno se smatraju poželjnim kod zdravih osoba, mada neka profesionalna udruženja preporučuju vrednosti preko 75 nmol/l (30 ng/ml) za ostvarenje maksimalnog terapijskog efekta vitamina D. Koncentracije ispod 30 nmol/l (12 ng/ml) se smatraju deficitom, dok su koncentracije preko 125 nmol/l (50 ng/ml) udružene sa pojavom toksičnih efekata.
Vitamin D je rastvorljiv u mastima i unosimo ga najviše hranom životinjskog porekla. Prisustvo masti u hrani povećava apsorpciju vitamina D, pa ga treba unositi uz masniji obrok. Vitamin D sadrže plava riba i riblje ulje, životinjska jetra, žumance jajeta, pečurke, mleko i mlečni proizvodi naročito ako su obogaćeni vitaminom D. Majčino mleko takođe sadrži vitamin D, ali u količini koja ne zadovoljava potrebe dojenog deteta.
Najveći deo potreba za vitaminom D može da se zadovolji sintezom iz holesterola u koži, dok je ona izložena dejstvu UVB zraka. Smatra se da kratkotrajno izlaganje lica i ruku UV svetlosti u trajanju od 15 - 30 minuta zadovoljava dnevne potrebe za vitaminom D. Ipak sinteza u koži je manje efikasna kod starijih osoba i osoba tamne puti, pa je njima potrebno duže izlaganje da bi stvorili dovoljno vitamina D.
Postavlja se pitanje da li u savremenim uslovima života stvaramo i unosimo dovoljno vitamina D da zadovoljimo naše dnevne potrebe. Činjenica da plava riba i riblje ulje kao najbogatiji izvori vitamina D nisu naročito zastupljeni u tradicionalnoj ishrani u Srbiji, a opet život na umerenoj geografskoj širini i dovoljan broj sunčanih dana bi u teoriji trebali da obezbede adekvatnu sintezu vitamina D bar u toku leta. Ipak rad u zatvorenom prostoru u periodu kada je UV zračenje najintenzivnije, izlaganje UV svetlosti kroz staklo, smog i upotreba kozmetičkih preparata sa zaštitnim faktorom u cilju zaštite kože od štetnog dejstva UV zraka uzimaju svoj danak kada je reč o sintezi vitamina D.
U posebnom riziku da razviju deficit vitamina D su dojena odojčad i mala deca, vegeterijanci/vegani, starije osobe, tamnopute osobe, osobe sa poremećajem apsorpcije masti (bolesti jetre, cistična fibroza, inflamatorne bolesti creva), osobe sa bolestima bubrega, osobe na terapiji statinima ili kortikosteroidima, osobe kod kojih je izlaganje kože suncu ograničeno iz zdravstvenih, religijskih i drugih razloga.
Da li je danas moguće obezbediti poželjne koncentracije vitamina D u krvi bez suplementacije? Iako zavisi od velikog broja faktora, smatra se da je to moguće naročito u toku letnjih meseci. Ipak imajući u vidu činjenicu da izlaganje UV zračenju može da dovede do pojave tumora kože, a da tek svakodnevni unos doza od više hiljada jedinica (IU) vitamina D dovodi do toksičnih efekata, suplementacija vitaminom D se može preporučiti generalno svim zdravim osobama u dozama odgovarajućim za uzrast (vidi tabelu), naročito u toku zimskih meseci. Preporučene doze imaju za cilj održavanje optimalnih nivoa vitamina D u krvi (50 nmol/l / 20 ng/ml) kod većine zdravih osoba. Ipak da bi se postigli maksimalni terapijski efekti vitamina D, odnosno koncentracija u krvi preko 75 nmol/l (30 ng/ml), dnevni unos bi trebao da bude između 1500 - 2000IU za odrasle i oko 1000IU za decu i adolescente. Zbog moguće toksičnosti nikada ne bi trebalo prekoračiti maksimalni dnevni unos za uzrast (vidi tabelu) koji za odraslu osobu iznosi 4000IU. Takođe, prednost treba dati svakodnevnoj suplementaciji u odnosu na takozvane bolus doze. koje se uzimaju jednokratno ili nedeljno, sem u slučaju korigovanja deficita kada ih propisuje lekar uz obaveznu kontrolu koncentracija vitamina D u krvi. Poseban oprez pri suplementaciji neophodan je kod osoba sa hiperparatiroidizmom, sarkoidozom, hiperkalcemijom u skopu paraneoplastičnog sindroma, bubrežnom insuficijencijom i kod osoba koje su imale ili imaju bubrežnu kalkulozu.
Literatura:
1. National Institutes of Health. Dietary Supplement Label Database. 2020.
2. Institute of Medicine, Food and Nutrition Board. Dietary Reference Intakes for Calcium and Vitamin D. Washington, DC: National Academy Press, 2010.
3. MF, Binkley NC, Bischoff-Ferrari HA, Gordon CM, Hanley DA, Heaney RP, et al. Evaluation, treatment, and prevention of vitamin D deficiency: an Endocrine Society Clinical Practice Guideline. J Clin Endocrinol Metab 2011;96:1911-30.
Autor: Branka Đorđević / Fotografija: Aleksandar Aleksić, Solaris / Objavljeno: 19. februar 2022.
